Kako odabrati fakultet i profesiju: između želje, realnosti i tržišta

Pitanje „koji fakultet da upišem?“ prati svaku generaciju maturanata. Odgovor nikada nije jednostavan - treba pomiriti lična interesovanja, sposobnosti, želje roditelja i, što je danas ključno, mogućnost zaposlenja. U vremenu kada se govori da sa diplomom više ne možete mnogo, a istovremeno je kvalifikacija često ulazna karta za razgovor, izbor postaje prava strategija.

U ovom tekstu nećemo davati imena niti citirati pojedince. Umesto toga, iznećemo analizu zasnovanu na iskustvima i trendovima, sa ciljem da vam pomognemo da odaberete smer koji će vam doneti i profesionalno ispunjenje i egzistenciju. Razmotrićemo nekoliko najčešćih izbora: ekonomiju i administraciju, strane jezike, farmaciju i biomedicinske nauke, ali i neke manje očigledne putanje.

Administracija i ekonomija - široka polazna osnova

Jedan od najčešćih saveta koji maturanti dobijaju jeste: „Ako ćeš na jezik, treba da se orijentišeš i da stičeš iskustva u administraciji, ekonomiji i slično.“ Ovaj stav sadrži istinu: završetak ekonomskog fakulteta ili studija poslovne administracije otvara vrata u veliki broj sektora. Diplomirani ekonomista može da radi u bankama, osiguravajućim kućama, računovodstvu, javnoj upravi, pa čak i u marketingu ili ljudskim resursima.

Ključna prednost je dijapazon mogućih poslova. Retko koja struka nudi toliko različitih grana - od finansija i bankarstva do menadžmenta i trgovine. Posebno je korisno kada se ekonomsko znanje kombinuje sa poznavanjem stranih jezika. Danas se u oglasima za posao često traži aktivno znanje engleskog, a prednost imaju oni koji vladaju i drugim jezikom poput nemačkog, ruskog ili francuskog. Iskustvo pokazuje da poznavanje dva do tri strana jezika u kombinaciji sa ekonomskom diplomom drastično povećava zapošljivost.

Mnogi strahuju od matematike na ekonomskom, ali je ona prisutna u ograničenoj meri, obično u prvim semestrima. Kasnije se više oslanjate na analitičko razmišljanje i poznavanje ekonomskih principa. Ono što je važno jeste da se tokom studija stiče praktično iskustvo - putem praksi, studentskih organizacija ili rada na projektima. Poslodavci cene kandidate koji već imaju neko iskustvo u administraciji i razumeju kako funkcioniše radno okruženje.

Strani jezici - prednost ili samostalna karijera?

Zaljubljenici u jezike često se odlučuju za filološki fakultet. Ipak, brojne priče o diplomiranim filolozima koji mesecima traže posao bacaju senku na taj izbor. Istina je da jezik kao jedina kvalifikacija nije dovoljan, osim ukoliko ne ciljate na prevođenje, podučavanje ili veoma specifične pozicije u međunarodnim organizacijama. Danas engleski, nemački ili španski mogu da se nauče i na kvalitetnim kursevima, a retko koja firma će zaposliti diplomca jezika samo zato što zna strani jezik - potrebno je i neko drugo znanje.

Međutim, jezici kao dodatna veština nemaju cenu. Osoba koja je završila bilo koji drugi fakultet, a pri tom odlično govori engleski i još jedan jezik, uvek će biti u prednosti. Na primer, inženjer ili ekonomista sa aktivnim znanjem nemačkog lako pronalazi posao u međunarodnim kompanijama ili odlazi u inostranstvo. Takođe, turistički sektor, hotelijerstvo i brojne agencije traže ljude koji se sporazumevaju na više jezika.

Razmislite o tome da li želite da jezik bude vaša glavna profesija ili radije alat za napredovanje u nekoj drugoj oblasti. Ono što se može čuti među ljudima iz struke jeste da je isplativije odabrati fakultet koji daje konkretno zvanje, a jezik usavršavati uporedo, kroz kurseve, samostalno ili boravkom u inostranstvu.

Farmacija - dugo, naporno, ali stabilno?

Farmaceutski fakultet spada u red najtežih i najdužih studija - standardno traje pet do šest godina integrisanih akademskih studija. Mnogi mladi su privučeni platom diplomiranog farmaceuta koja u Srbiji, posebno u većim gradovima, nije ispod 55.000 - 80.000 dinara u državnom sektoru, a može biti i više u privatnim apotekama ili predstavništvima velikih farmaceutskih kuća. Ipak, priču treba sagledati iz više uglova.

Prvo, tokom studija je potrebno posvetiti mnogo vremena učenju i laboratorijskim vežbama, što ostavlja manje vremena za druge aktivnosti. Međutim, veliki broj studenata ipak uspeva da održi balans, pa čak i da gradi veze i hobije. Ono što brine jeste zasićenje tržišta: svake godine se upisuje veliki broj brucoša, a pored državnog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, pojavili su se i novi privatni programi. Iako ne diplomiraju svi, broj mladih farmaceuta postepeno raste, pa konkurencija nije zanemarljiva.

Drugo, posao farmaceuta može biti veoma lep za onoga ko to voli - rad sa ljudima, savetovanje, poznavanje lekova i kozmetike. Ali mogućnosti za napredovanje su, prema rečima iskusnih kolega, prilično slabe osim ako ne uđete u svet farmaceutske industrije, istraživanja ili menadžmenta. Tada su otvorene pozicije u laboratorijama, fabrikama lekova, regulatornim poslovima i slično. Dakle, uz farmaciju vredi razmišljati i o dodatnom usavršavanju koje bi vas odvojilo od „šalterskog“ rada.

Veoma je važno napomenuti i da se u državni sektor često ulazi uz pomoć poznanstava i preporuka, što je realnost za većinu fakultetskih zanimanja u Srbiji. Oni koji nemaju tu podršku, a odlučni su da uspeju, okreću se privatnom sektoru ili odlasku u inostranstvo, gde su farmaceutski radnici i dalje traženi.

Kako izabrati između onoga što voliš i onoga što je perspektivno?

Gotovo svaka grupa maturanata sadrži nekoga ko mašta o arheologiji, slikarstvu ili klasičnoj filologiji, ali ga realnost usmerava ka informatici, ekonomiji ili mašinstvu. Nema univerzalnog odgovora, ali postoje koraci koji vam mogu pomoći da donesete odluku.

Prvi korak je profesionalna orijentacija - razgovor sa psihologom, testovi ličnih interesovanja i sposobnosti. Iako ovi testovi nisu nepogrešivi, mogu da vam ukažu na dominantne sklonosti. Na primer, osoba sa izraženim društvenim tipom ličnosti možda će više uživati u pravima, pedagogiji ili menadžmentu, nego u radu sa mašinama.

Drugi korak je istraživanje tržišta. Na sajtovima za zapošljavanje možete videti koja su zanimanja u potražnji, kolike su plate i koje dodatne veštine poslodavci traže. Trenutno su u Srbiji najtraženiji IT stručnjaci (programeri, inženjeri softvera), inženjeri mašinstva i elektrotehnike, građevinci, ali i medicinari, farmaceuti, stručnjaci za upravljanje kvalitetom. S druge strane, na birou se često nalaze diplomirani pravnici, ekonomisti, filolozi i profesori humanističkih nauka - što ne znači da se ne zapošljavaju, već da je konkurencija velika.

Treći savet je: ne gledajte samo prvu platu. Razmišljajte o dugoročnom razvoju. Neka zanimanja startuju sa nižim primanjima, ali nude brže napredovanje i veće mogućnosti za privatni biznis. Na primer, sa znanjem programiranja i solidnim jezikom možete za nekoliko godina postati traženi specijalista i raditi za inostrane klijente. Sa druge strane, poslovi u prosveti ili nauci donose stabilnost, ali limitiran finansijski rast.

Iskustvo, mreža kontakata i kontinuirano učenje

Diploma je samo ulaznica, a posao se nalazi kroz iskustvo i kontakte. Bez obzira na fakultet, studenti koji se tokom studija angažuju na praksi, volontiraju, učestvuju na takmičenjima ili konferencijama, imaju mnogo veće šanse da ih neko primeti. Nije retkost da neko sa prosečnom ocenom, ali bogatim iskustvom, dobije posao pre onih sa visokim prosekom.

Takođe, važno je biti svestan da učenje ne prestaje diplomiranjem. Farmaceutska, medicinska ili inženjerska struka zahtevaju stalno praćenje novina. Isto važi i za IT sektor, gde tehnologije evoluiraju munjevitom brzinom. Spremnost na doživotno učenje postaje ključna veština.

Još jedan bitan faktor je mogućnost rada u inostranstvu. Ako vam je cilj odlazak u Nemačku, Austriju ili Kanadu, istražite koje su profesije tamo deficitarne. Medicinsko osoblje, inženjeri, IT stručnjaci, zidari, električari i slično dolaze u obzir. Diploma srpskog univerziteta često prolazi kroz proces nostrifikacije, ali sama činjenica da ste spremni da se preselite može biti velika prednost.

Prijemni ispit - kako se spremati, kada i gde?

Bez obzira na izbor, prijemni ispit je prva prepreka. Većina fakulteta objavljuje programe i literaturu dovoljno rano da se može osmisliti plan učenja. Iskustva pokazuju da nije mudro oslanjati se na sreću - čak i za fakultete gde se prima veliki broj studenata (poput ekonomskog ili pravnog) važi pravilo: što više bodova, veća šansa za budžet i kasniju slobodu.

Pripreme iz matematike, srpskog jezika, biologije ili hemije mogu se obaviti kroz komercijalne kurseve, privatne časove ili samostalno, uz stare testove. Veoma je važno vežbati testove opšte informisanosti ili testove sposobnosti, jer oni često presuđuju. Na primer, test opšte informisanosti na psihologiji odvaja kandidate sa identičnim znanjem. Isto važi i za arhitekturu, gde pored znanja iz matematike, traže i izuzetno precizno crtanje i prostornu percepciju.

Jedna od mudrosti koju čujete od starijih studenata je: „Ne ostavljajte pripremu za poslednji mesec; nije nemoguće, ali je nepotreban stres.“ Organizacija vremena u četvrtoj godini srednje škole zaista može biti izazov, ali oni koji krenu na vreme obično imaju i bolje rezultate.

Alternativni putevi - više škole, specijalizacije i prekvalifikacije

Nisu svi rođeni za četvorogodišnje ili šestogodišnje studije. Više škole, poput onih za nutricionizam, radnu terapiju, informacione tehnologije, mogu biti odličan izbor. Pružaju konkretna znanja i brži izlazak na tržište. Mnogi poslodavci cene praktične veštine koje se dobijaju na višim školama, a neretko je plata diplomiranog farmaceutskog tehničara ili informatičara konkurentna nekim fakultetskim zvanjima.

Prekvalifikacije su takođe opcija: neko ko je završio gimnaziju ili čak elektrotehničku školu, može konkurisati na veterinarski fakultet ili medicinu - uslov je polaganje diferencijalnih ispita, ali to nije nepremostiva prepreka. Postoje i oblici vanrednog školovanja koji omogućavaju sticanje srednje stručne spreme u kratkom roku, nakon čega se otvaraju vrata fakultetima.

Šta kažu brojke - perspektivne oblasti u Srbiji i svetu

Iako ne navodimo konkretne studije, opšte je poznato da sledeće oblasti beleže rast: informacione tehnologije (programiranje, informaciona bezbednost, veštačka inteligencija), građevinarstvo i geodezija (zbog obnove infrastrukture i stranih ulaganja), medicina i farmacija (stalna potreba za zdravstvenim radnicima), obrazovanje odraslih i specijalna pedagogija (sa starenjem populacije raste potreba za gerontološkim uslugama i inkluzijom).

Takođe, menadžment u kulturi i medijima zvuči primamljivo, ali zapošljavanje zavisi od mreže kontakata i umeća samopromocije. Poljoprivredni fakultet i smerovi poput agroekonomije ili zaštite životne sredine su podcenjeni, a potreba za njima je sve veća, naročito u kontekstu ekoloških politika i proizvodnje zdrave hrane.

Jedna od grešaka je slediti isključivo novac: mnogi upisuju programerske smerove iako nemaju smisla za apstraktno rešavanje problema, što dovodi do frustracije i odustajanja. Zato je važno da odaberete oblast koja vam nije potpuno strana i koju možete da zavolite tokom vremena.

Zaključak: strategija, a ne sudbina

Izbor fakulteta ne određuje ceo život. Mnogi ljudi menjaju karijere, rade van struke, otvaraju sopstvene poslove ili se prekvalifikuju. Ključ je u tome da odluku donesete smireno, sa što više informacija. Razgovarajte sa stručnjacima za profesionalnu orijentaciju, obiđite fakultete na danima otvorenih vrata, pričajte sa studentima koji su već tamo. Iskustva drugih su dragocena, ali niko ne snosi posledice osim vas.

Uzmite u obzir sledeće savete:

• Kombinujte interesovanja sa realnošću tržišta. Ako volite da pomažete ljudima, možda je bolje upisati defektologiju ili socijalni rad, nego neku prezasićenu humanistiku.
• Ne zanemarujte praktičan rad. Tokom studija tražite prakse, volontiranja, dodatne kurseve.
• Budite spremni na dalje usavršavanje. Diploma je osnova; posao se dobija znanjem i upornošću.
• Ne upisujte fakultet samo zato što je lak. Lakši studij često znači i manje cenjenu diplomu, a ponekad i slabiju platu.
• Razmislite o lokaciji. Ako finansije dozvoljavaju, preseljenje u grad gde postoji željeni fakultet može biti presudno.

Na kraju, zapamtite: danas sa diplomom gotovo niko nije siguran da će odmah naći posao. Ipak, ostati bez diplome umanjuje šanse još više. Zato, ako ste u prilici, obrazujte se, makar i postepeno. Ako već imate 25, 30 ili više godina, nije kasno - i mnogo primera pokazuje da se sa ozbiljnim pristupom i stariji studenti odlično snalaze.

Trud, znanje, prilagodljivost i mreža kontakata su stubovi na kojima se gradi karijera. Srećno u odabiru i ne zaboravite: najvažnije je da ostanete otvoreni za nove prilike, jer je put do profesionalnog ostvarenja retko kada prava linija.