Posao za pravnike u Srbiji: gde konkurisati, plate i uslovi rada

Uvod

Pitanje gde konkurisati za posao pravnika muči veliki broj diplomiranih pravnika, naročito onih koji su položili pravosudni ispit. Na stručnim forumima i u neformalnim razgovorima stalno se provlače iste teme: male plate, rad subotom, volontiranje bez jasnog plana, ali i primeri firmi u kojima su uslovi rada pristojni i gde postoji prostor za napredovanje. Ovaj tekst je svojevrstan pregled iskustava koja su podelili sami pravnici - bez imena, bez prepoznatljivih podataka i bez hvale konkretnih poslodavaca. Cilj je da dobijete realnu sliku o tome gde se otvaraju vrata za posao u struci, koliko se kreću plate pravnika u Srbiji i kako da se pripremite za proces selekcije.

Važno je odmah reći da su podaci o platama i uslovima rada neformalni, prikupljeni iz iskustava više sagovornika, i da se mogu razlikovati od grada do grada, od poslodavca do poslodavca i od pregovaračke pozicije kandidata. Ipak, zajednički utisak je da posla ima, ali da je konkurencija velika, da se često traži preporuka, i da pravosudni ispit nije magični štapić - on otvara neka vrata, ali ih ne otvara sam po sebi.

Pravosudni ispit i šta on zaista donosi

Položen pravosudni ispit se u većini oglasa za ozbiljnije pravne pozicije navodi kao prednost, a ponekad i kao uslov. To se posebno odnosi na poslove u sudstvu, javnim beležnicima, izvršiteljskim kancelarijama, ali i u pravnim službama velikih kompanija. Međutim, iskustva pokazuju da polaganje ovog ispita ne garantuje brzo zaposlenje. Mnogi pravnici sa položenim pravosudnim ispitom mesecima šalju prijave i ne dobiju poziv na razgovor. Sa druge strane, poslodavci u privatnom sektoru često cene pravosudni ispit kao dokaz ozbiljnosti i sposobnosti da se savlada obimno gradivo, ali ga ne stavljaju ispred praktičnog iskustva.

U sudstvu i tužilaštvu položeni pravosudni ispit je obavezan za saradnička mesta, ali je ulazak u te institucije i dalje veoma težak. Deo poslodavaca i dalje prima ljude po preporuci, dok se na javnim konkursima često prijavi veliki broj kandidata sa zavidnim biografijama. Zato se mnogi odlučuju da nakon položenog pravosudnog ispita ipak pokušaju u privatnom sektoru, bankama ili advokaturi, jer je tamo proces selekcije ponekad transparentniji.

Posebno je izražen problem volontiranja. Veliki broj pravnika je tokom pripravničkog staža radio bez plate ili za simboličnu naknadu, što stvara osećaj da se trud ne isplati. Zbog toga je važno da svaka odluka o prihvatanju slabo plaćenog posla bude jasno vremenski ograničena i da služi sticanju konkretnog iskustva koje se može navesti u radnoj biografiji.

Posao u banci za pravnike

Bankarski sektor se u neformalnim razgovorima često pominje kao jedna od poželjnijih destinacija za pravnike. Prednosti su relativno dobra primanja, formalizovani procesi, dodatni bonusi i mogućnost napredovanja promenom radnog mesta unutar banke. Pravnici u bankama najčešće rade na poslovima izrade i analize ugovora, pravnog savetovanja poslovnih klijenata, praćenja propisa, saradnje sa advokatskim kancelarijama, kao i na poslovima koji se tiču radnih odnosa i usklađenosti poslovanja.

Početne plate u bankama za pravnike variraju. U nekim slučajevima se pominju iznosi od 40.000 do 60.000 dinara za početnike, dok se za iskusnije pravnike, posebno u centralama velikih banaka, mogu čuti i iznosi od 80.000 do 90.000 dinara i više. Plate zavise od pozicije, banke, grada i toga da li je kandidat ušao preko konkursa ili preporuke. Bonusi i druge pogodnosti mogu značajno uvećati mesečna primanja.

Uslovi rada u bankama su uglavnom formalizovani, radno vreme je najčešće od 9 do 17 časova, ali se u nekim periodima ostaje duže, posebno kad se završavaju projekti ili kada je potrebno uskladiti dokumentaciju sa rokovima. Kandidati bi trebalo da računaju na to da je potrebno odlično poznavanje engleskog jezika, jer se dokumentacija i komunikacija često obavljaju na engleskom. Takođe se ceni uredno vođena dokumentacija, sposobnost rada pod pritiskom i spremnost na poštovanje strogih procedura.

Ulazak u banku najčešće ide preko javnog konkursa, studentske prakse ili preporuke zaposlenih. Iskustva govore da se na konkurse prijavljuje veliki broj kandidata, pa je dobro pripremiti se za testove znanja, testove ličnosti i razgovore na engleskom jeziku. Ponekad se banke odlučuju za kandidate koji su već odradili stručnu praksu u toj banci ili u nekoj drugoj finansijskoj instituciji.

Javnobeležnička kancelarija kao poslodavac

Rad kod javnog beležnika privlači pravnike koji vole građansko pravo, overe, ugovore i rad sa strankama. Pravnici se zapošljavaju kao pripravnici, stručni saradnici ili pomoćnici, u zavisnosti od toga da li imaju položen pravosudni ispit, javnobeležnički ispit ili su tek na početku karijere. Posao podrazumeva pripremu isprava, overe, kopiranje, rad na predmetima, komunikaciju sa strankama i sudovima, kao i vođenje interne evidencije.

Plate u javnobeležničkim kancelarijama su raznolike. Za pripravnike se pominju iznosi od 30.000 do 45.000 dinara, dok pomoćnici sa položenim pravosudnim ispitom mogu očekivati između 50.000 i 70.000 dinara, mada se dešava da se prijavi samo minimalac, a ostatak isplaćuje na ruke. Postoje i primeri gde je zarada veća, ali se obično radi o kancelarijama sa velikim obimom posla i iskusnim saradnicima.

Ono što se najčešće zamera radu kod javnih beležnika jeste velika količina posla, rad sa strankama koje su često nestrpljive, i činjenica da se radno vreme ne završava uvek u 16 časova. Ipak, prednost je što se stiče široko praktično znanje iz građanskog prava, što je izuzetno cenjeno kasnije. Ulazak u notarsku kancelariju nekada ide preko preporuke, ali postoje i primeri da su kandidati dobili posao tako što su se direktno javili, poslali radnu biografiju i ostavili dobar utisak na razgovoru.

Za dugoročnu karijeru kod javnog beležnika obično je potrebno položiti javnobeležnički ispit, što otvara mogućnost za mesto pomoćnika i više zarade. Ipak, i ovde važi pravilo da je konkurencija jaka i da se ne isplati čekati godinama bez jasnog plana.

Izvršiteljska kancelarija: uslovi rada i plate

Izvršiteljske kancelarije su poslednjih godina sve prisutnije, a sa njima se otvorio i prostor za zapošljavanje pravnika. Pravnici se zapošljavaju kao pomoćnici izvršitelja, pripravnici ili administrativni radnici. Posao je vrlo dinamičan i često podrazumeva izlazak na teren, prisustvo izvršenjima, popis imovine, komunikaciju sa sudom i strankama, kao i pripremu akata.

Plate u izvršiteljskim kancelarijama su često izvor nezadovoljstva. Za pomoćnike se pominju iznosi od 25.000 do 50.000 dinara, pri čemu neki izvršitelji početnicima nude minimalac uz obrazloženje da će plata rasti posle probnog perioda. Za pravnike sa položenim pravosudnim ispitom takva ponuda deluje ponižavajuće, ali kada je tržište rada loše, mnogi prihvataju i takve uslove da bi stekli iskustvo.

Sama priroda posla nije za svakoga. Odlazak na izvršenja, popis stvari i kontakt sa dužnicima može biti emocionalno težak, a rad često uključuje putovanja i rad u nepredvidljivim okolnostima. Ipak, postoje kancelarije u kojima su uslovi korektni, gde se poštuje radno vreme i gde su plate za iskusnije pomoćnike veće. Pre nego što se odlučite, dobro je raspitati se kod drugih zaposlenih ili preko strukovnih grupa o konkretnom izvršitelju.

U poslednje vreme se pominje i to da zakonodavne promene donose više posla izvršiteljima, što bi moglo da poveća potrebu za pravnicima. Ali istovremeno, povećan obim posla ne znači automatski i bolju platu, pa je važno pažljivo pročitati ugovor i pitati o očekivanjima pre potpisivanja.

Advokatura: od pripravnika do samostalnog advokata

Advokatura je tradicionalno privlačna za pravnike jer nudi najveću samostalnost i potencijalno najveću zaradu, ali je put do toga dug i neizvestan. Advokatski pripravnik u početku često radi za malu platu, ponekad i bez plate. Iskustva podeljena na forumima govore o naknadama od 200 do 500 evra mesečno za pripravnike, dok su u većim kancelarijama primanja nešto viša. Mnogi pripravnici ostaju u kancelariji i posle polaganja pravosudnog ispita, ali plata ne raste uvek srazmerno obimu posla.

Nakon položenog advokatskog ispita i upisa u komoru, advokat može raditi samostalno ili kao saradnik u nekoj kancelariji. Saradnici u većim kancelarijama mogu imati početne plate od 800 do 1.500 evra, ali takve pozicije obično traže odlično znanje engleskog, visok prosek na fakultetu i spremnost na rad bez fiksnog radnog vremena. U manjim sredinama saradničke plate su znatno niže i često se kreću oko 40.000 do 70.000 dinara.

Najveći problem za početnike u advokaturi jesu visoki troškovi upisa u komoru, opremanje kancelarije i činjenica da u prvih nekoliko godina nema sigurnih prihoda. Ipak, advokatura ostaje najbolji izbor za pravnike koji žele dinamičan posao, ne zavise od jednog poslodavca i spremni su da ulože godine u izgradnju klijenata. Važno je imati plan, podršku porodice ili ušteđevinu za početak, jer je početak obično najteži.

Pravnik u privredi: korporativni sektor i moderna radna mesta

Privredni sektor zapošljava veliki broj pravnika, ali su uslovi rada veoma raznoliki. U domaćim firmama pravnik je često zadužen za sve - od ugovora, preko radnih odnosa, do javnih nabavki i zastupanja pred sudovima. Plate se kreću od 35.000 do 60.000 dinara za početnike, dok u većim ili stranim kompanijama plate mogu biti i više, posebno ako pozicija podrazumeva odlično znanje engleskog jezika i rad na međunarodnim projektima.

U korporacijama su česte i pozicije koje nisu klasično pravne, poput stručnjaka za ljudske resurse, saradnika za usklađenost poslovanja, analitičara ugovora ili pravnika za javne nabavke. Za takve poslove se pored diplome prava često traže i dodatna znanja iz oblasti upravljanja ljudima, računovodstva ili javnih nabavki. Pravnik u privredi može napredovati do rukovodioca pravne službe ili direktora, ali to obično podrazumeva više godina iskustva i izgradnju poverenja kod poslodavca.

Važno je obratiti pažnju na uslove rada. U pojedinim privatnim firmama rad subotom nije retkost, a prekovremeni rad se ne plaća uvek. Iskustva govore da su najbolje pozicije u kompanijama koje imaju uređene sisteme, jasno definisane opise poslova i poštovanje radnog vremena. Pre prihvatanja ponude trebalo bi pitati o radnom vremenu, mogućnosti rada od kuće, stimulacijama i godišnjem odmoru. Takođe je korisno proveriti da li je plata prijavljena u punom iznosu, jer se u protivnom gubi deo prava iz radnog odnosa.

Tehnički pregled vozila i pravnik - posao van struke koji ume da zavara

U nedostatku boljih prilika, dosta pravnika se prijavljuje na oglase za tehnički pregled vozila. U pitanju je posao koji formalno može obavljati i pravnik, ali suštinski nema dodirnih tačaka sa pravom. Posao se svodi na izdavanje registracionih nalepnica, proveru dokumentacije, rad sa strankama i povremeno obavljanje administrativnih zadataka.

Plate na tehničkim pregledima su najčešće niske, u rasponu od 25.000 do 40.000 dinara, mada se u retkim slučajevima pominju i iznosi do 50.000 dinara. Radno vreme često uključuje subote, a napredovanje gotovo da ne postoji. Pravnici koji su radili na takvim mestima navode da je posao monoton, da se osećaju iskorišćeno i da im to iskustvo ne donosi napredak u karijeri. Zato mnogi kolege savetuju da tehnički pregled bude samo kratkoročno rešenje dok se ne nađe nešto bolje, i to uz pažljivo čitanje ugovora kako bi se izbegle dodatne obaveze koje nisu u opisu posla.

Plate pravnika u Srbiji: šta možete očekivati

Kada se saberu iskustva, može se napraviti okvirna slika plata pravnika u Srbiji. Početnici u privatnom sektoru najčešće počinju sa 35.000 do 45.000 dinara. Pravnici sa nekoliko godina iskustva mogu da dođu do 50.000 do 70.000 dinara, dok se u većim kompanijama, bankama i međunarodnim organizacijama plate kreću od 80.000 dinara naviše. U javnom sektoru, sudstvu i pravosudnim institucijama plate su uglavnom fiksne i kreću se u sličnim okvirima, ali donose veću sigurnost i redovnije radno vreme.

Nažalost, i dalje se dešava da se pravnici sa položenim pravosudnim ispitom nude plate od 30.000 dinara, što je ispod nivoa koji bi trebalo da prati takvo obrazovanje. Zbog toga je važno da kandidati ne pristaju na uslove koji su ispod minimuma za podmirivanje životnih troškova, ali i da realno sagledaju konkurenciju. Ponekad je bolje prihvatiti nešto nižu platu u firmi gde postoji prostor za napredovanje i gde se stiče korisno iskustvo, nego čekati idealnu poziciju koja se možda neće pojaviti.

Kako se prijaviti i na šta obratiti pažnju

Najčešći način traženja posla je preko oglasa na internetu i profesionalnih mreža. Pravnici se ohrabruju da redovno šalju radne biografije, ali i da ne zanemaruju direktan kontakt. Slanje prijave na adresu poslodavca ili kancelarije, uz kratko i jasno predstavljanje, može biti efikasnije nego čekanje na formalni konkurs. Takođe, korisno je raspitati se kod kolega, profesora i bivših saradnika o otvorenim pozicijama, jer se veliki deo poslova upravo i nalazi putem preporuke.

Tokom razgovora za posao trebalo bi otvoreno, ali taktično pitati o opisu posla, očekivanjima, radnom vremenu i plati. Iskustva pokazuju da poslodavci često procenjuju kandidata upravo po tome kako formuliše pitanja i koliko je svestan svoje vrednosti. Ne treba se potcenjivati, ali ni postavljati nerealne zahteve bez pokrića u iskustvu. Dobro je pripremiti se za pitanja o pravnoj praksi, engleskom jeziku i sposobnosti rada u timu. Ukoliko se na razgovoru ne pominje plata, sasvim je legitimno pitati je u kasnijoj fazi selekcije.

Važno je obratiti pažnju i na ugovor o radu. Pojedini poslodavci nude rad na crno, prijavu na manji iznos ili ugovore o privremenim i povremenim poslovima iako se radi o stalnom radnom mestu. To dugoročno šteti i kandidatu i njegovim pravima, pa takve ponude treba pažljivo razmotriti. Ako se već prihvata nešto slabije plaćen posao, neka to bude sa jasnim planom napredovanja ili sticanja specifičnog znanja koje će kasnije biti prepoznato kod boljih poslodavaca.

Zaključak

Tržište rada za pravnike u Srbiji je teško, ali nije beznadežno. Postoje banke, javnobeležničke kancelarije, izvršitelji, advokatske kancelarije i privredna društva u kojima se može naći pristojan posao. Ključ je u strpljenju, stalnom usavršavanju, poznavanju engleskog jezika i spremnosti da se u početku prihvati i nešto niža pozicija radi sticanja iskustva. Pravosudni ispit je dragocen, ali tek uz praktično znanje i dobru mrežu kontakata daje pravi efekat.

Iz iskustava koja su podeljena jasno se vidi da najbolje prolaze oni koji aktivno traže posao, ne čekaju da ih neko pozove, i koji umeju da prepoznaju kada je poslodavac ozbiljan, a kada samo pokušava da iskoristi tešku situaciju na tržištu rada. Zato je preporuka da se izbegavaju poslovi koji ne donose ni platu ni znanje, da se ulaže u strane jezike i stručna znanja, i da se svaka prijava priloži uz jasnu, profesionalnu radnu biografiju. Upornost se u ovoj profesiji, iako sporo, na kraju ipak isplati.