Vodič kroz pravoslavni post: Pravila, recepti i saveti

Pravoslavni post: više od uzdržavanja od hrane

Post je duboko ukorenjen u duhovnom životu vernika. Iako se najčešće povezuje sa ishranom, njegova suština je pročišćenje duha, uzdržavanje od loših misli, dela i preteranog uživanja. Ipak, pravila o tome šta se sme jesti, a šta ne često izazivaju nedoumice, posebno kod onih koji tek započinju ovu duhovnu disciplinu. Ovaj tekst donosi pregled vrsta postova, objašnjenje razlike između posta na vodi i posta na ulju, odgovore na najčešće dileme oko posnih namirnica i sočne, proverene recepte koji će post učiniti ukusnijim i lakšim.

Četiri velika posta i njihova pravila

U pravoslavnom kalendaru postoje četiri višednevna posta, a svaki od njih nosi specifične upute o ishrani. Osnovna podela je na dane kada je dozvoljeno ulje i dane kada se posti na vodi, odnosno potpuno bez masnoća biljnog porekla. Čuveno je pravilo: „Dva posta se poste na vodi, a to je Vaskršnji i Gospojinski, a Petrovski i Božićni se poste na ulju osim srede i petka.“ Ove reči verno opisuju opšti duh tipikâ - Vaskršnji (Veliki) post i Uspenski post su znatno strožiji i podrazumevaju više dana na vodi, dok su Petrovski i Božićni post blaži, pa je u većini radnih dana dozvoljeno ulje.

Vaskršnji (Veliki) post

Traje sedam nedelja pred Uskrs i najstroži je post u godini. Prva i poslednja sedmica uglavnom su na vodi, s tim što se u okviru njih primenjuje i suhojedenje (nekuvano voće i povrće) za one koji mogu. Sreda i petak tokom celog posta takođe se poste na vodi. Riba se jede samo na Blagovesti i Cveti. Ovog posta izraženo je uzdržavanje od hrane životinjskog porekla i, u danima na vodi, od biljnih ulja. Ipak, onome ko ima zdravstvenih tegoba uvek se preporučuje da potraži blagoslov duhovnika za olakšanja. „Ne brini ako imaš volju da postiš na vodi, to je odlično“, često se kazuje onima koji se trude da isprate stroža pravila - bitna je želja i duhovna priprema, a ne robovanje slovu zakona.

Gospojinski (Uspenski) post

Traje od 14. do 28. avgusta, kratak je ali strog. U hramovnoj tradiciji i ovaj post karakterišu dani na vodi, naročito prvi i poslednji dan, kao i sve srede i petci. Kada veliki praznik, poput Preobraženja, padne unutar posta, dozvoljena je riba. To je u skladu sa starom izrekom: „Ada god padne u taj dan, koristi se riba“ - dakle, kada god značajan praznik padne na posni dan, trpeza postaje radosnija i bogatija. Na Preobraženje je dozvoljena riba, a u ostale dane na ulju često se služe variva sa pečurkama, pasulj i pirinač.

Petrovski i Božićni post

Ova dva posta se, kako pravilo ističe, uglavnom poste na ulju osim srede i petka. Petrovski post traje od kraja Pedesetnice do Petrovdana (promenljive dužine), a Božićni post počinje 28. novembra i završava se na Božić. Od ulja se ne odričemo, ali se i dalje uzdržavamo od mesa, mlečnih proizvoda i jaja. U ovim postovima veliku ulogu igraju mahunarke, testenina, razne pite i riba, koja je dozvoljena vikendom i na velike praznike koji se slave u tom periodu. Zato mnogi baš tada najviše uživaju u posnim đakonijama.

Kako izgleda post na vodi, a kako na ulju?

Osnovno pravilo posta kaže da se tokom čitave godine svaka sreda i petak poste kao dani sećanja na Hristovo stradanje. U višednevnim postovima, podela na vodu i ulje donosi dodatne smernice. Na dan kada je post na vodi, trpeza se sastoji od povrća, voća, žitarica, mahunarki, pečuraka, orašastih plodova i ribe - ali bez upotrebe biljnog ulja. Post na vodi ne znači gladovanje, već jednostavniju ishranu koja pomaže duhovnom usredsređenju. Na dan kada je dozvoljeno ulje, mogu se koristiti maslinovo, suncokretovo, kokosovo i druga biljna ulja, pa se otvara široka lepeza jela - od prženih pečuraka i pohovane ribe do bogatijih slatkiša sa margarinom i keksom.

Nije retka zabuna kada je reč o orašastim plodovima i semenkama tokom dana na vodi. Badem, orah, lešnik, susam, suncokret i golica su biljnog porekla i njihovo ulje se dobija preradom, ali sam plod nije prerđen u obliku čistog ulja. U mnogim manastirima i parohijama ove namirnice su dozvoljene čak i na vodi, osim ako sveštenik izričito ne da blagoslov da se izbegavaju. Dakle, logika posta nije da izbacimo sve što je masno u prirodnom obliku, već da ne koristimo ekstrahovano ulje. Ipak, ko god ima nedoumice, najbolje je da se posavetuje sa svojim duhovnikom.

Česta pitanja o posnim namirnicama

Da li je soja uvek posna i kako je najbolje pripremiti?

Soja je odličan izvor proteina i veoma je zastupljena na posnim trpezama. Njeni proizvodi - odresci, ljuspice, komadići, mleko, tofu - potpuno su biljnog porekla, pa su dozvoljeni i na vodi i na ulju, osim ako nema dodatih mlečnih sastojaka (što treba proveriti na deklaraciji). Ono što mnogi kažu jeste da je „soja neutralna, poprimi ukus ostalih stvari“. To znači da uz dobre začine i kombinaciju sa povrćem, soja daje neverovatna jela koja i oni koji nisu ljubitelji njenog ukusa rado jedu. Iskusni domaćini preporučuju da se sojini odresci pre upotrebe potope barem par sati, zatim prokuvaju da bace ključ, a potom iseckaju i dodaju u đuveč, paprikaš ili drugo varivo. Soja je posebno popularna u posnom đuveču, gde upija sokove od povrća i začina. Ukoliko vam je soja na vodi presna, jednostavno je ne pržite već je obarite ili dinstajte sa malo vode.

Kakva je posna pavlaka i koji je problem sa „mlečnim proteinima“?

Na tržištu se često mogu videti proizvodi koji nose oznaku „posno“, ali kada se pažljivo pročita sitni tekst, naiđe se na frazu „može sadržati tragove mleka“ ili se u sastavu sasvim jasno navede mlečni proteini i surutka u prahu. Biljne slatke pavlake, neutralne pavlake za kuvanje i mnogi biljni sirevi i kačkavalji često sadrže kazein - glavni protein mleka - koji se koristi da bi se postigla odgovarajuća tekstura. Sa stanovišta tipikâ, namirnice sa kazeinom ili mlečnim proteinima nisu posne, bez obzira što na ambalaži piše da su od biljnih masti. Zbog toga se vernicima savetuje da detaljno čitaju deklaracije i da, ukoliko žele da poste beskompromisno, izbegavaju takve proizvode. Dakle, slatka pavlaka kupljena u supermarketu gotovo po pravilu nije posna. Srećom, postoje zamene: za slatke kreme može se koristiti posni šlag umućen sa kiselom vodom, a za kuvanje se lako napravi domaće maslinovo ulje ili samo voda uz pravilno začinjavanje.

Šta je sa kupovnim keksom i čokoladom?

Slično pavlaci, većina industrijskih keksova na kojima piše „posno“ sadrži margarin koji često ima mleko u prahu, ili tragove mleka i jaja. To je posledica proizvodnje na istim linijama. Strožije upućeni će reći da nije greh ako se uzme takav keks, ali da je duh posta odricanje i od industrijskih slatkiša. A kao sigurnija opcija postoji sve veći broj malih proizvođača koji nude čisto posne kekse, čokolade za kuvanje i slatkiše bez ikakvih tragova mleka. Domaći posni kolači - poput vanilica, žerbo kocaka, medenog srca ili rozen torte sa pudingom i lešnicima - pružaju mnogo više zadovoljstva i sigurno su posni.

Da li su semenke, orasi i masline dozvoljene na vodi?

Ovo pitanje često deli mišljenja među vernicima. Neki sveštenici su strogi i kažu da se na vodi ne jedu namirnice od kojih se dobija ulje - pa tako ni orasi, bademi, susam, kokos, suncokret, golica. Drugi, pak, podsećaju da je reč o celovitim plodovima biljaka, a ne o ulju, i da je njihova priroda dozvoljena. Kako god bilo, najvažnije je imati blagoslov od duhovnika. Ko se pričešćuje u svojoj parohiji, treba da sledi ono što taj sveštenik preporučuje. U praksi, mnogi manastiri na trpezi u danima na vodi služe taan (susam) sa medom, orahe i slično, smatrajući ih dozvoljenim. Masline su malo specifičnije jer su po prirodi masnije, ali opet - sve zavisi od duhovnog oca.

Recepti za dane na vodi

Posni kolač na vodi - medeno srce

Jednostavan, sočan i prijatan kolač koji ne traži ni ulje ni mleko, a uspeva i kod početnika.

Sastojci: 2 šolje (2 dl) šećera, 1 šolja vode, 4 kašike džema po izboru (npr. od kajsija ili šljiva), 1 kesica cimeta, 1 kesica sode bikarbone, 4 šolje brašna, još 1-2 šake vode po potrebi.

Priprema: Pomešati šećer, vodu, džem, cimet i sodu bikarbonu, pa postepeno dodavati brašno dok se ne dobije homogeno testo. Na kraju umešati još malo vode da smesa bude lakša. Pleh obložiti papirom za pečenje ili aluminijumskom folijom, izliti smesu i peći u zagrejanoj rerni na 180°C dok čačkalica ne izađe suva (oko 25-30 minuta). Ohlađen kolač premazati tankim slojem džema. Po želji, kada post dozvoljava ulje, preko se može staviti i glazura od otopljene čokolade, ali se to preskače u verziji na vodi.

Krompir sa pečurkama i šampinjonima bez ulja

Idealno jelo kada se posti na vodi, a traži se toplo i zasitno.

Sastojci: 4-5 veća krompira, 200 g šampinjona, 1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka, so, biber, aleva paprika, peršunov list.

Priprema: Krompir oljuštiti i iseći na kocke. Crni i beli luk sitno iseckati. U dubljoj šerpi ili tiganju sa neprijanjajućim dnom staviti luk i malo vode, pa dinstati dok ne postane staklast. Dodati oprane i isečene šampinjone (mogu i cele kapice), još malo vode i dinstati dok ne puste sok. Umešati krompir, začiniti biberom, alevom paprikom i solju, sipati toplu vodu tek da ogrezne. Krčkati na tihoj vatri dok krompir ne omekša. Pred kraj dodati seckani peršun. Služiti uz posni hleb i salatu od kupusa ili cvekle.

Pasulj na vodi sa rotkvicama

Jednostavan, ali punog ukusa. Pasulj skuvati sa lovorovim listom, pa odliti prvu vodu i naliti novom. Dodati naseckani crni luk, 2 čena belog luka, iseckanu šargarepu i papriku (svežu ili iz turšije). Kada pasulj skoro omekša, u malo vode razmutiti kašiku brašna i kašičicu aleve paprike, pa zakuvati supu. Ostaviti da tiho vri još desetak minuta. Na kraju, posoliti i posuti svježim sitno seckanim rotkvicama - one daju svežinu i zamenjuju maslinu. Ovo je jedno od onih jela koje i oni koji ne poste rado jedu, a skoro svi sastojci su uvek pri ruci.

Slatke galete na vodi

Za one koji ne mogu bez slatkiša. Posne slatke galete se mogu napraviti tako što se zamesi testo od brašna, vode, praška za pecivo, soli i malo šećera. Razvući tanko, iseći na željene oblike i peći u rerni bez ulja. Dobijene galete su hrskave i odlične se kombinuju sa džemom, medom ili posnim voćnim namazom. Ne zahtevaju ulje, pa su savršene za dane na vodi.

Recepti za dane na ulju

Posni đuveč od soje - sočno i mirisno

Jedan od najtraženijih recepata u vreme posta jeste posni đuveč od soje. Soja je neutralna i poprimi ukus ostalih stvari, pa se u ovom jelu savršeno uklapa.

Sastojci: 200 g sojinih odrezaka (ili komadića), 2 glavice crnog luka, 2-3 krompira, 1 šoljica (za kafu) integralnog pikanta pirinča, 1 kesica gotove mešavine za đuveč, 3-4 čena belog luka, so, biber, aleva paprika, ulje, šolja vode, po želji i paradajz sos.

Priprema: Sojine odreske prethodno potopiti u vodu na par sati, zatim ih prokuvati da bace ključ, posoliti, ocediti i iseći na štraftice. U dubljoj šerpi prodinstati sitno seckani crni luk na malo ulja, dodati krompir isečen na kockice i beli luk. Zatim sipati malo vode, šoljicu integralnog pirinča i lagano promirgati. Ubaciti đuveč iz kesice, promešati i prebaciti u vatrostalnu posudu. Dodati soju i eventualno par kašika paradajz sosa. Naliti toplom vodom da sve ogrezne. Peći u rerni na 200 stepeni 45-50 minuta, dok pirinač i krompir ne omekšaju. Prijatno i ukusno jelo koje ni po čemu ne zaostaje za klasičnom verzijom s mesom.

Riblji paprikaš sa somom ili šaranom

Kada padne subota ili neki veliki praznik u toku posta, na trpezi se nađe riba. Ada god padne u taj dan, koristi se riba - sećamo se ove izreke i pripremamo bogat riblji paprikaš.

Sastojci: 1 kg ribljeg fileta (šaran, som ili smuđ), 3 glavice crnog luka, 2-3 sveže paprike (ili iz turšije), 3-4 paradajza, 1 ljuta papričica, kesica gotove mešavine za riblju čorbu, 1,5 l vode, so, ulje.

Priprema: Sitno iseckani crni luk prodinstati na ulju sa paprikama i paradajzom. Sipati vodu i kesicu mešavine za čorbu, pa kuvati na tihoj vatri 15 minuta. Ubaciti riblje filete iseckane na komade, posoliti i nastaviti kuvanje dok riba ne pobeli - oko 10 minuta. Skinuti sa vatre, posuti bosiljkom i poslužiti sa posnim hlebom ili krompirom na ulju. Ovakav paprikaš grije dušu i telo.

Posne žerbo kocke sa džemom i orasima

Slatkiš koji ostavlja utisak kao da nije posan, a bez ikakvih mlečnih proteina.

Testo: 250 ml mineralne vode, 20 g svežeg kvasca, 1 kašičica šećera, 2 dl ulja, brašno po potrebi (oko 500 g). Zamesiti testo i podeliti na 5 loptica.

Fil: 250 g mlevenih oraha pomešanih sa 250 g šećera, i džem od kajsija ili šljiva za premazivanje.

Svaku lopticu razviti tanko, staviti u pleh (25×33 cm) obložen papirom za pečenje, premazati džemom i posuti orasima sa šećerom, pa tako ponoviti dok se ne potroše sve kore. Gornju koru ostaviti praznu. Izbockati viljuškom i peći na 180°C 35-40 minuta. Kad se prohladi, po vrhu napraviti glazuru od posne čokolade (ako želite bogatiji ukus), ali i bez glazure je savršeno. Kocke su sočne i traju nekoliko dana, ako ih potraju.

Duhovna dimenzija posta - zašto se trudimo?

Post je, pre svega, vreme pokajanja, molitve i uzdržavanja od zla. Ograničenja u hrani samo su sredstvo koje pomaže da se duh oslobodi od telesne opterećenosti. Zato je važno ne robovati sitnicama i ne upadati u zamke fanatizma. U dane kada se posti na vodi, važnije je obratiti pažnju na to da li smo bili ljubazni, da li smo nekome pomogli, nego da li smo tačno izbrojali zrna susama. Svako se trudi prema svojim mogućnostima i blagoslovu koji dobije od duhovnika. Ne brini ako imaš volju da postiš na vodi, to je odlično - ovo je poruka svima koji su početnici i čine sitne ishrambene propuste; najvažnije je da je srce iskreno.

Ko god ima zdravstvene probleme, trudnice, dojilje, deca i stariji ljudi ne poste po strogim pravilima, već uz blagoslov ublažavaju post. Uzimanje lekova, vađenje krvi i slične medicinske procedure ne kvare post; to su dela milosrđa prema sebi, što je uvek blagosloveno. I oni koji ne poste iz verskih razloga, već iz zdravstvenih ili životno-filozofskih ubeđenja, mogu u ovim obrascima naći korisna uputstva za uravnoteženiju ishranu.

Zaključak: post kao prilika za rast

Pravoslavni postovi - bilo da su na vodi ili na ulju - pružaju priliku da se odvojimo od automatizma svakodnevnog gutanja hrane i da obratimo pažnju na ono što unesemo u telo i dušu. Bogatstvo posnih recepata, od posnog đuveča od soje do jednostavnih slatkih galeta i medenog srca, pokazuje da hrana može biti ukusna i bez mesa, mleka i jaja. Praveći domaće specijalitete, proveravajući deklaracije i vodeći se savetom duhovnika, svaki post može postati radostan podvig. Dva posta se poste na vodi, a to je Vaskršnji i Gospojinski, a Petrovski i Božićni se poste na ulju osim srede i petka - ova rečenica neka bude orijentir kada sledeći put budete planirali svoju trpezu. Neka vam post bude blagotvoran, a jela blagoslovena.